Будућност мобилних комуникација и изазови нормизације

with Нема коментара

Живимо у информационом друштву које постаје све више аутоматизовано и роботизовано. Мобилне комуникације и информационо-комуникационе технологије (ИКТ) се веома интензивно развијају и представљају кључан елемент у наведеном процесу. Током само тридесетак година развијено је већ неколико генерација мобилних комуникација. И док четврта генерација (4Г) тек улази у ширу примену, интензивно се истражују нове функционалности које би нам требала донети пета генерација (5Г).

У блиској будућности очекује се изразит раст мобилног саобраћаја који ће највећим диелом чинити широкопојасна комуникација с мултимедијалним садржајем, као и јако интензивна комуникација подацима између различитих софистицираних уређаја (M2M – Machine to Machine, IoT – Internet of Things). Помоћу бежичног интернета (WWWW – Wireless World Wide Web) међусобна комуникација људи и уређаја мора бити у сваком тренутку и на сваком месту брза, квалитетна и поуздана.

Следећа генерација мобилних комуникација интегрисаће нанотехнологију, паметни радио, креирање мрежних функција у облаку, MIMO (Multiple Input Multiple Output) антенску технологију, OFDMA (Ortogonal Frequency Division Multiple ACCESS) приступну технику како би ефикасно и квалитетно решила сложене и захтевне изазове који се очекују у блиској будућности. Ти технолошки изазови које је потребно решити су: оптимално спектарско искоришћење, софтверско дефинисање мреже, виртуализација мрежних функција, интероперабилност у приступној и базној мрежи, реконфигурација вишемодних мобилних уређаја, као и енергетска ефикасност свих елемената система.

Успешан процес нормизације производа и услуга представља темељ економије великих цифара, а то је важно за снажан економски раст. Европска унија је покренула стратешки развојни пројекат (ХОРИЗОН 2020) с циљем осигурања технолошке предности и водеће позиције на узаврелом и динамичном светском тржишту. Намера је, с једне стране, приближити што више процес нормизације истраживачким лабораторијима (пројекти BRIDGIT и METIS), а с друге стране образовном систему (CEN – CENELEC – ETSI JWG EoS).

Европски парламент и Веће Уредбом 1025/2012 покренули су низ процеса унутар европске нормизационе заједнице с намером да се на свим нивоима повећа свест о важности и улози нормизације, али и да се што више заинтересованих носиоца активно укључи у процес нормизације. Како би одржали корак с брзим технолошким развојем, од свих европских нормизационих организација тражи се скраћење временских рокова потребних за израду норми.

 

Преузето и прилагођено са: www.hzn.hr